Teško je opisati nemir koji prožima telo i mentalni sklop deteta, ali se nameće samo po sebi pitanje: da li se radi o urođenom ili stečenom. Verovatno su oba uticaja u pitanju. Detinjstvo prožeto svakojakim vragolijama, čak i opasnim po život, ali i vrlo ozbiljnim ljudima i temama što se sve zajedno uklapalo u nekakvu intelektualnu sredinu najbližeg roda. Diskusije koje su se vodile na porodičnim skupovima oko političke i ekonomske situacije uvek su me opredeljivale za ovu ili onu stranu, nagnajući me da kasnije itekako u svojim mislima učestvujem  u njima, na svoj način. Ekstremno slobodoljubiva majka i pravdoljubiv otac znali su da, ponekad i lukavo, kasnije tek uvideh, pričama iz života ispričaju ono što nisu nepričajući mi bajke. Sestra je imala poseban uticaj na mene svojom izuzetnom pasijom čitanja, uputivši me veoma rano u tom pravcu. Tetka, predavač srpskog jezika, dostavljala mi je u inostranstvo školsku literaturu koja je bila barem dve do tri godine ispred mog uzrasta, što je zapravo bilo činjenje moje preambiciozne bake. Do trinaeste godine uspeo sam da otpočnem sa sviranjem klavira, gitare, da budem prvak Egipta i Kaira u plivanju kraul i delfin stilom, kao i Beograda i Srbije, naravno za pionire itd. Uspeo sam i da doživim traume ekstremnog mucanja, što sam vešto krio, ali i da se sam uz pomoć auto kontrole i početnih stavova joge ’izlečim’. Naišao je period bolesti i opet uz pomoć sestre, čitalačkog fanatika, došao sam do Hegelove Istorije filosofije  koja me je uvela u za mene već otvoreni čudni, misteriozni i uzbudljivi svet, kakav je on za mene i danas. Za otvorenu mladalačku svest pripremljenu za kontemplaciju nikada nije prerano.

 Nije s toga ni čudno da se moje školovanje odvijalo u nekoliko pravaca – s jedne strane tu je bila turbulentna i krajnje uzbudljiva misaona aktivnost na polju filosofije ali i stalna fascinacija poreklom i prvim zamecima tj. etimologijom. Upis na tzv. čistu filosofiju, višu školu spoljne trgovine i godinu dana kasnije filološki fakultet – imao je za rezultat fanatičnu borbu s vremenom i postizanjem nemogućeg. Ali tako je to bilo svugde oko mene pa i sa mnom! Zatim je usledio period mirovanja, gde sam na dijalizi, i pored tegoba prikovan mesecima za krevet uspeo da isčitam i ispišem mnogo toga, pa čak i da polažem brojne ispite, stigavši i do prve godine kriminalistike na Merilend Univerzitetu. Valjda nekim prirodnim tokom u skladu sa filosofijom obretoh se na Geteovom Univerzitetu u Cirihu, odsek za dragomana, što „bijaše i moj prađed, Jeremija Popović,koji je pored konzulovanja za Carsku Rusiju u Skadru, imaa kuću, od dvije srpske, najpoznatije porodice tada, uz kuću Berovića, đe su živeli do između dva Svijetska rata“ te se i ja potrudih i završih to čudo. Čudna mi čuda.

Uglavnom, evo me na www sa četiri autorska dela -  Filosofska razmatranja iz dva dela u jednom: Metafizika minotaura i Sistem, iz jednog u dva: Šumovi pored puta I i Šumovi pored puta II, i Rečnik-leksikon.

Nekoliko prevedenih dela iz ekonomije i, naravno, etimologije koja sam preveo takođe bih preporučio za čitanje. Zašto navedeno delo iz ekonomije: mišljenja sam da ono između redova na najbolji način oslikava sve zablude i moguće posledice ovih zabluda u oblasti finansijskog kapitala. Što se tiče oblasti etimologije, prevodi su sa srpskog na engleski jezik. Ove prevode započeo sam samoinicijativno, ne upoznavši pre toga maštovitog autora ovih knjiga. Ono što su započeli mnogi strani i poneki naši lingvisti u XIX veku, nastavila Lukovićeva i drugi u XX veku, imamo kao kontinuitet u delima ovog autora, koja su veoma inspirativna u svakom pogledu. Ovde ćemo, barem u formi, naći vezu Bitka, bića, jezika kao prvobitnog izraza i etimologije…