Umesto drugog Uvoda

 Toliko nedorađenih spisa, neisčitanih knjiga koje su u naletu uzbuđenja i letu misli, možda i brzopleto, a svakako u opštim naznakama, ipak pročitane. Utisci ostaju usidreni, zacementirani u sada već mirnim lukama, lelujajući se polupotonuli u beskraju mora. Ipak su tu i svetlucaju pri samoj površini, skoro na dohvat ruke, začikavajući duh.

Promiču divni dani, zapravo. Vremena su turobno mutna, teška, ali ovi mirisi koji prožimaju čitavo telo, vraćaju u do sada neviđeno – to je povratak prirodi života. Isparenja bilja bude osećaj strasti, pretvarajući ga u samu strast. Samodovoljnost i s tim u vezi sigurnost i naslućivanje mirnoće su posledica ovakvog izazova pred kojim filosofija ne ostaje ravnodušna. Ne znam samo koliko je ovo stanje stimulativno za pravo stvaralaštvo, ali za sistematizaciju, sabiranje misli i sondiranje i povezivanje nabacanih slojeva utisaka svakako jeste.

Oseća se u vazduhu naprosto i nekakva sabrana i zbrinuta kultura, pomorska, prenesena, isposredovana. Ovde je vazduh ispunjen rastinjem najneobičnijih oblika, boja i mirisa, „pričama starih baka i vilenjaka“, istorijom, tradicijom koju su stvarali pomorci iz ovih krajeva donoseći njene osnove iz najudaljenijih samo njima poznatih krajeva sveta. Naravno, more je ovde puno boja i mirisa raznoraznih kontinenata, dubina i ko zna čega još. Ambijent koji mami, naslućuje, prepun arhitektonskih bisera različitih vremena i stilova odražava ponekad i trenutne političke prilike utkane u kamenu. Ne treba zaboraviti da je ovo ulaz, da su ovo vrata, usne ali i oči Boke.

 Herceg Novi, 1993.

 Hoćemo li čuti jednog dana čovek je ukinut – nađena mu je zamena…

 Prvi Uvod ili „zamka“

Ne očekujem da bi stranice koje slede mogle naići na prihvatanje od strane šire čitalačke publike. Verujem da će biti slično i u krugovima učenih ljudi. Može se ipak desiti da će šira čitalačka publika rasterećena prethodnog znanja i svojom otvorenošću uspeti nešto da dokuči iz ovih redova – ona druga, pak, svojim analitičkim i razbijajućim duhom, verovatno ništa! jer, odavno je odbacila intuiciju podredivši sve pukoj logici i suvom znanju.

 Zapravo, zahtevi su preveliki. Prvo, s moje strane, da na filosofski način sažmem iskustvo, pre svega svoje, a s prevelikom ambicijom da ga povežem s opštim idejama i načinim dostupnim svima; drugo, da od čitalaca tražim njihovo strpljenje, ali isto tako i da pokušaju da razumeju ono što nikada do kraja nije dokučeno, proučavajući baš ono što eto, ja imam da kažem. Zahtev je veliki, s obzirom na obim tema, koje sam do krajnjih granica isparcelisao, jer svako ’poglavlje’ zahteva posebno delo. Pri tom treba imati u vidu da ukoliko se nekom ovaj spis učini zamršenim i teškim on to onda i jeste, s tim da to samo znači da pisac ovih redova nije uspeo da na najbolji način objasni ono što je tu za nas, šta je naš svet koji nam nudi mogućnosti, ponuđen samo nama – ljudima – da ga mi interpretiramo. I niko više do mi kao individue. Ni jedno institucionalno ili bilo kakvo drugo objašnjenje sveta u kojem živimo ne može biti njegovo pravo objašnjenje. Ali hajde da zajednički poletimo ka svima nama itekako poznatim predelima, koji uvek iznova zahtevaju nekakvu ’novu’ interpretaciju.

Pri tom ne treba zaboraviti na beskonačni obim, pa time i neodređenost pojma u odnosu na objekat i sve ono što se tu negde ’između’ pojma i objekta prikriva. Jasno je, dakle, da nam to ne daje za pravo da kažemo da smo pojmom uopšte obuhvatili objekat koji to više nije. No, ipak, ovo je samo jedna mogućnost interpretacije u pokušaju.

                                                                                                              Autor

više o knjizi...